Дијалог култура 16.12.2012.

Тема: ГОВОРИТИ И ПИСАТИ О НАУЦИ – Прва емисија

Повод: Научни интервјуи младих новинара са младим истраживачима у области физике, технике и хемије

„Говорити и писати о науци“ нови је серијал „Дијалога култура“ Радио Новог Сада. Реч је о завршним радовима полазника истоимене Радионице за обуку младих новинара или оних који се припремају да то постану. Пројекат Радионице „Говорити и писати о науци“ остварују Природно-математички факултет у Новом Саду и Радиодифузна установа Војводине на непосредну иницијативу, управо, уреднице научне емисије „Дијалога култура“ Радио Новог Сада. Пројекат је подржао и финансијски помогао Центар за промоцију науке.

Први део данашњег издања посвећен је физици и техници и то кроз „Пут у CERN“. Непосредан повод је тродневни боравак у CERN-у четрдесет и пет студената Природно-математичког факултета и Факултета техничких наука у Новом Саду. Том пројекту Универзитета у Новом Саду посвећујемо чак две емисије. Прва емисија бави се инжењерским и техничким аспектима CERN-а, Европске лабораторије за физику честица. Да подсетимо, основана је 1954. године прво као Европска организација за нуклеарна истраживања. Југославија је била међу првим чланицама, али је иступила 1961. Међутим, сарадња научника и института из Србије са CERN-ом, није била у потпуности прекинута. Научници из наше земље тамо су присутни више од две деценије, па је Србија, захваљујући њиховом доприносу и сарадњи, почетком ове године постала придружни члан CERN-а. Тиме, научници, институти и универзитети, али и привреда, поново и све више учествују у истраживањима тог не само физичког него и најсавременијег техничког пројекта данашњице. Како уживо изгледа Велики хадроснки сударач, такозвани LHC? Шта се све прати кроз остале детекторе? Да ли су их студенти из Новог Сада све обишли? Где су контролне собе? Како CERN изгледа, виђен очима студената који су тамо боравили? О тим и другим питањима говори Александар Николић, студент четврте године Одсека за енергетику, електронику и телекомуникације на смеру Телекомуникације и обрада сигнала Факултета техничких наука у Новом Саду. Кроз разговор са Стефаном Јањићем, полазником Радионице „Говорити и писати о науци“, Алексндар Николић упознаје слушаоце са инжењерском страном приче, те с доприносом стручњака из наше земље, као и правцима развоја сарадње Факултета техничких наука у Новом Саду са CERN-ом. Тему је истражио Жељко Савић. У једној од наредних емисија, гошћа ће бити Јована Николов, главна координаторка пројекта „Пут у CERN“. Она је докторанткиња на Катедри за нуклеарну физику у Новом Саду. Докторску дисертацију остварује на експериментима у CERN-у.

Други део данашњег издања „Дијалога култура“, посвећен је хемији и биохемији лековитог биља. Да ли је хемија и сада на почетку 21. века и даље у самом врху наука које мењају човеков живот, као што је то била у 20. веку? Др Марија Лесјак, научна сарадница на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, између осталог, каже: „Актуелност хемије, као и физике и биологије, тј. наука које су фундаметалне, не може да изгуби на својој актуелности пошто објашњава свет око нас, користећи чињенице и само чињенице. Ово се подудара са схватањем једног од најбољих филозофа 20. века Лудвига Витгенштајна, који је рекао: „Свет се распада на чињенице, а чињеница је постојање стања ствари“. Ако пратимо ову мисао, испада да би без чињеница, и наравно науке као извора чињеница, човечанство, па и сами појединци, били потпуно изгубљени и само постојање би било без икаквог смисла. Поред филозофа који цене науку, наравно, и сами научници сматрају да срж свега управо лежи у фундаменталним открићима.“ Она такође указује: „Данас је хемија наука која је веома широка. Хемијом се баве нпр. научници који праве нове суперпроводнике, хемијом се баве људи који праве нове материјале у грађевинској индустрији, хемија је у основи истраживања научника који се баве производњом људских органа у епрувети. Такође, хемијом се баве људи који брину о екологији, загађености животне средине, озонским рупама, биогоривима… хемија је и то кад одете код зубара, па вам дају анестезију, па вас ништа не боли, хемија је то што пијете сваки дан воде… Такорећи, имам утисак да се хемијом баве сви, неки 100% неки 10%, који се баве било којом граном науке и генерално стваралаштвом. Данас је велики проценат хемије усмерен ка истраживањима како људски организам функционише, и то на хемијском нивоу. Сликовито, наш организам се може посматрати као једна велика епрувета са безброј хемијских реакција које се у тој епрувети дешавају.“

У емисији нас посебно занима и откриће како ћелије у људском телу одговарају на сигнале из околине за шта су Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка ове године били овенчани Нобеловом наградом за хемију. Такође нас интересује: Који су најзначајнији истраживачки пројекти из хемије који се остварују на Природно-математичком факултету у Новом Саду? Која су актуелна питања и достигнућа биохемије лековитог биља? О свему томе и личним научно-истраживачким пројектима и оним на пољу популаризације науке, с др Маријом Лесјак разговара Љубомир Раданов.

Уредница емисије: Дренка Добросављевић, ауторка, менторка и руководилац Радионице „Говорити и писати о науци“

Научне интервјуе остварили полазници Радионице: Жељко Савић и Љубомир Раданов

Као интерпретатори учествовали полазници Радионице: Јасна Жугић и Стефан Јанић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг