Дијалог култура 11.11.2012.

Тема: ФАРМАКОГНОЗИЈА, ФУНКЦИОНАЛНА ХРАНА И ДИЗАЈНИРАЊЕ ХРАНЕ. БОТАНИЧКА ТЕРАПЕУТИКА, НАУКА И ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Дефиниција прехрамбене технологије релативно је новијег датума. Углавном се полази од дефиниције Института прехрамбених технолога САД из 1964-те која каже да је реч о примењеној науци и инжењерству производње, преради, паковању, дистрибуцији, припреми и употреби здравствено исправне и нутритивно вредне хране. Проучавају се: састојци намирница, њихова функција, важност намирница у прехрани и, коначно, могућности модификације намирница и нутритивно поправљање вредности хране. Од скоро томе се придодају могући доприноси побољшању здравља и превенцији болести. При томе, реч је о веома широком спектру питања и истраживања из научног, технолошког и привредног обухвата, али и из области развојно-друштвених и цивилизацијских кретања. У којим правцима се развијају научна истраживања која се односе на модификацију хране и зашто, као и од којих уочених чињеница и могућности се полази када је реч о функционалној храни и о дизајнирању хране, те који су циљеви тих пројеката, јесте најшири оквир разговора с др Небојшом Илићем, вишим научним сарадником Научног института за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду.

На питање које се односи на фармакогнозију која се изучава из различитих перспектива, нпр. фармаколошке, биохемичарске и прехрамбено-технолошке, те да ли је производња функционалне хране то што издваја технолошка истраживања у односу на фармаколошка и биохемијска, у односну на оне које се односе на истраживања састојака биљака у циљу производње суплемената и фитофармацеутских поризвода, др Небојша Илић каже: „У неку руку их издваја, али у већини они су веома међузависни и условљавају једни друге. Рецимо, биоактивне компоненте које су функционалне компоненте у функционалној храни, условљавају побољшање неких функционалних својстава хране. Те компоненте, обично су тестиране на фармаколошким принципима. То значи да се неки екстракти и неке компоненте тестирају прво ин витро тестовима. То су тестови у епрувети. Могу бити ензими који су скуп протеина који постоје у људима или животињама и онда се тестира да ли је та компонента активна на те ензиме. Она их може блокирати или може повећати њихову активност, што зависи и шта желимо као функцију. Ти фармаколошки принципи у почетку се примењу да се оцени да ли је та функционална компонента активна или није, а онда долази технолошки функционални принцип применљивости и ми онда у разне матриксе хране, а матрикси могу бити хлеб, млечни производи, месо, додајемо те биоактивне компоненте и чинимо ту храну функционалном.“ Значи, закључно указује др Илић, реч је о храни којој се осим нутритивне вредности додаје и функција која на неки начин побољшава здравље. Она не лечи болести, наглашава он, али сталним узимањем побољшава наше здравствено стање и често спречава многе болести и обољења. У емисији, др Небојша Илић говори и о томе на којим премисама се ослања научни пројекат дизајнирања хране за сиромашну популацију Цханце и о његовим значајним друштевним и цивилизацијским конотацијама.

У овом издању Дијалога култура упознајемо се и са најзначајнијим правцима и областима научних истраживања др Небојше Илића током боравка у САД, његовом научном биографијом и погледима на даље правце развоја прехрамбених технологија.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг