Дијалог култура 19.08.2012.

Тема: ФИЛОЗОФИЈА ПРИРОДЕ, ФИЗИКА И МАТЕМАТИКА

Први део серијала: Физика – нит која повезује

Филозофија природе се у промишљањима античких и средњовековних филозофа односила на физику као науку о природи и њеним првим начелима и узроцима. Код Њутна и од његовог дела „Математички принципи филозофије природе“, филозофија природе значила је теоријско и математичко утемељење природних наука.

Шта је филозофија природе појмовно обухватала и како се развојно мењала? Зашто је физика тако чврсто повезана са филозофијом? Зашто и када математика постаје језик науке?

О томе разговарам са теоријским физичарем, професором др Дарком Капором са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Он указује да су физика и друге природне науке биле обухваћене природном филозофијом или филозофијом природе пре него што ће почети њихово издвајање почетком деветнаестог века: „У ствари, постојале су две комплементарне гране. Постојала је пхилосопхиа натуралис, значи филозофија природе или природна филозофија, а постојала је и хисториа натуралис, историја природе. И када данас гледате како савремени аутори гледају на то, они једноставно кажу да је филозофија природе била динамика, а историја природе је била, да кажемо, статика. У ту историју су улазили они подаци који су се прикупљали о биљним врстама, о животињским врстама, о минералима, а ако је било нешто од процеса, значи од физиологије или о настанку итд, то је ишло у филозофију naturalis. Географски описи су постојали на једном и на другом месту, али мање или више динамични. Метеорологија која је дефинитивно описивала процесе, значи била је динамична, она је скоро увек била у филозофији натуралис. Ту су улазиле физика, астрономија и неки делови хемије, они који су успевали да се издвоје из алхемије.“

Професор Капор скреће пажњу да је астрономија припадала филозофији природе, али да се стално одржавала као посебна зато што је пружала податке астрологији, а хороскопима се придавао велики значај. До доба просветитељства, све време историје астрономије, скоро сваки астроном био је и астролог, а постојало је и угледно звање дворског астронома и астролога. У емисији професор Капор, између осталог, каже:

„Ја ћу пробати да некакав историјат испричам преко великих књига, јер то мислим да јесте битно и, понављам, астрономија је некако фигурисала сама зато што је била тражена. Ако гледамо књиге које су биле на овај или онај начин револуционарне, можда чак не у свом времену, онда почнемо од Коперника. Значи, 1543. на самртној постељи он коначно објављује ту његову књигу „De revolutionibus orbium coelestium“ – о обртању небеских сфера, где он онако врло опрезно каже да би целокупна интерпретација кретања небеских тела била много једноставнија ако бисмо у центар свемира ставили Сунце а не Земљу. Значи, врло је он то опрезно рекао, али је рекао.“ За Коперниково дело професор Капор каже да та књига у том моменту није имала неки велики утицај, али да ипак није прошла незапажено. Један историчар је написао: „То је књига коју нико није читао.“ Онда се као реакција појавило ново истраживање. Аутор је успео да уђе у траг скоро свим примерцима првог и другог издања Коперникове књиге и нашао је веома много бележака на њима. Тако је нашао и примерке које су проучавали Тихо Брахе, Кеплер, Кеплеров учитељ и Галилеј. Капор закључује: „Значи сви они су ту књигу читали и на све њих она је стварала неки утицај, али оно што је интересантно, црква је није ставила на попис забрањених књига док није Галилеј почео да се позива на њу, а и онда су дата упутства који делови да се измене.“

Галилеј креће да пише 1630. чувени свој „Дијалог о два система света Птоломејевом и Коперниковом уз предлоге разлога из Природе и филозофије…“ Већ из назива види се да Галилеј одваја Природу и филозофију, указује професор Капор: „Природа – то је оно што он посматра. Филозофија ће за њега бити један низ врло добрих логичких аргумената.“

Емисија „Филозофија природе, физика и математика“ је прва из серијала „Физика – нит која повезује“. Посвећена је не само издвајању физике из филозофије природе и појединих дисциплина из физике, као и феномену каснијег поновног враћања неких области у физику и поновном издвајању, него и релацији физике и математике и то не само од Њутнових Принципа, него и од Галилеја, који је, како истиче професор Капор, рекао да је књига Природе написана језиком математике.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља