Дијалог култура 15.04.2012.
Тема: ПОЉОПРИВРЕДНЕ КУЛТУРЕ У ДИЈАЛОГУ КУЛТУРА
Готово свака пољопривредна култура може да исприча причу о дијалогу култура и сусретима цивилизација, као и ону о развоју савремене науке. Шта рецимо, можемо научити на примеру сунцокрета?
О путевима и начинима кретања у сазнајној и културној покретљивости сунцокрета некада и данас, као и о самој овој пољопривредној култури у емисији говоримо са академиком Драганом Шкорићем, једним од најпризнатијих стручњака у свету за сунцокрет којим се бави 47 година. Најужа специјалност професора Шкорића је генетика сунцокрета, оплемењивање и семенарство суцокрета. Та три сегмента повезана су и нико се не може само једним бавити. „Човек, да би био успешан оплемењивач, мора добро да познаје генетику и генетичке законитости сунцокрета. Да би на крају имао производ тј. хибрид, мора познавати и семенарство“, каже професор Шкорић.
Када је реч о развоју генетике као научне дисциплине, она је почела да се развија управо на проучавањима могућности унапређења биљних култура. „Мислим да је генетика као наука млађа од оплемењивања. Ако узмемо старе цивилизације где су људи почели свесно или подсвесно да култивишу биљне врсте, генетика као наука датира од Мендела који је 1865. године урадио прва укрштања између различитих боја, крупноће пасуља и испитивао наслеђивања у генерацијама цепања и дошао до закључка да постоје одређени гени који одлучују о боји, о крупноћи семена. Он се сматра првим који је почео на научној основи да се бави генетиком. После тога, крајем деветнаестог а посебно у двадесетом веку генетика је нагло почела да се развија, паралелно са увођењем научних метода у оплемењивању свих биљних врста.“
Емисија нас упућује у знања о сунцокрету, њеном путу од самоникле биљке у прадавним временима до једне од најцењенијих и најраспространенијих гајених данас, те у њена својства и шта се све од ње користи.
Професор Шкорић каже да има археолошких налаза који датирају две хиљаде година пре нове ере и који указују на то да је сунцокрет гајен на простору Северне Америке већ у то време. Аутохтони становници тог подручја први су приступили некој врсти селекције, односно стварања неких популација из дивљих врста. Сунцокрет су користили у исхрани, а посебно прављењу каша и лечењу. Има података да су Индијанци користили сунцокрет у лечењу туберкулозе. Сунцокрет је за њих имао и митска значења и служио и у ритуалима приликом припрема за ратне сукобе. Индијанци су се украшавали пигментима сунцокрета. „Ако сте гледали оне филмове о каубојима и индијанцима видели сте и оне карактеристичне боје на лицима Индијанаца. Реч је о природним бојама од одређених сунцокрета који имају ону антоцијан боју“, објашњава професор Шкорић.
Сунцокрет спада у род Helianthus, где има 52 врсте.
Кроз разговор о научној биографији професора Шкорића сазнањемо и о његовим утисцима о многим земљама света у којима је као експерт радио, те о њиховим културама и специфичностима.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Марица Јунг