Дијалог култура 01.04.2012.
Тема: СИНТЕЗОЛОГИЈА
На теорији система, која проучава вишеслојне и комплексне системе у природи, друштву и науци, човек је пре готово једног века почео да анализира садејства елемената у различитим системима и који резултат они дају. Прво на питањима међуповезаности организама у екосистемима, а затим на проучавањима свих других комплексних односа структуре и функције у различитим организмима, друштвима и техничким или другим системима, посебно информационим, те односима који настају из делимичних и целовитих система, теорија система подстакла је нови начин мишљења. Најилустративнији пример за сагледавање структуре, понашања и функције система су кибернетички системи и моделско схватање структуре и функције.
Али људски ум који тежи синтезама увек иде даље. Недавно сам се срела с појмом синтезологије као научне дисциплине у којој су чврсто испреплетене теорија система и културологија. Творац тако дефинисане синтезологије професор доктор Игор Чатић из Загреба, пре свега полази од дефиниције технологије немачког агронома и краљевског саветника из 18. века Бекмана, који је говорио да је технологија свеобухватна наука о испреплетености технике, привреде и друштва. Чатић такође узима у обзир и мишљење пионира синтезолошког приступа Јапанца Хиројукија Јошикаве, који увек почиње аналитичким проучавањем објекта са циљем да га објасни. Оно ново чиме Чатић доприноси тој новој научној дисциплини, синтезологији, с којом се у основи једини бави на простору југоисточне Европе, јесте друштвено-хумана димензија производа техничке и технолошке културе, појединих открића и појава. При томе полази из средишта ствари, од материјала и њихове производње за које је један од признатих стручњака. Такође, у основи његове синтезологије је и сазнајни пут како доћи до модела интегрисаних знања различитих дисциплина у стварању нових знања.
Чатић каже да корени његовог бављења синтезологијом као науком сежу у 1968. и његово бављење ињекционим пресовањем (бризгањем). Примери производа добијени тим поступцима су бројни: разни делови од гуме, пластике, метала или каучукових или керамичких смеша. Има много варијанти тих поступака. Професор Чатић каже да је једним моделом и дефиницијом успео да опише све поступке повезујући резултате експеримената са законима теорије система.
Наша научна јавност и она из целе бивше Југославије Чатића пре свега познаје као редовног професора предмета у области производње пластичних и гумених материјала на Факултету стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу, предмета које је предавао и у иностранству, затим као аутора књига, научних, научностручних и научнопопуларних радова којих је укупно готово 1850 и преко 600 јавних предавања, ТВ и радио-емисија, затим као уредника за иностранство часописа „Полимери“ од 1982. године и као покретача друштва које сада постоји као Друштво за пластику и гуму.
Предмет „Увод у технику“, који је професор Чатић пре пензионисања такође предавао, као и курсеви које је држао студентима археологије, економије, филозофије и социологије, вероватно су били најпресуднији за његова систематска и све дубља проучавања и у области филозофије и друштвених и хуманистичких наука.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Марица Јунг