Дијалог култура 16.10.2011.

Тема: ФИЗИКА И АСТРОФИЗИКА О БОШКОВИЋУ

Повод: 300. годишњица рођења Руђера Бошковића

Тајне природе које је Руђер Бошковић продорношћу мисли докучио у 18-ом веку потврђује модерна наука 20. и 21. века. Код нас, изучавање Бошковића почело је „Атомистиком“ Косте Стојановића из 1891. године. Од тада, многи научници писали су о Бошковићу. У центру њихове пажње је његово најзначајније дело „Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи“, као и претходни, парцијални радови који су ка Теорији водили. Теорија је први пут објављена у Бечу, 1758. године. Анализа одјека Бошковићеве Теорије у делима наших научника у протеклих 120 година њеног изучавања упућује на закључак да су правци тумачења доприноса Бошковићеве природне филозофије – у раном периоду били научно-интуитивно, а касније и егзактно – смештени у оквире домета научних сазнања датог времена. Тако се Бошковићеви доприноси науци крећу од једноставне и динамичке атомистике и научног дискурса с краја 19. века до квантне теорије и њених данашњих обухвата. Другим речима, „откривање“ и препознавање Бошковића почиње од научне мисли у освит модерне науке и надаље тече како се одвија њена еволуција.

Тристогодишњица рођења Руђера Бошковића, која се великим бројем скупова и предавања обележава у целој Европи, повод је да и „Дијалог култура“ Радио Новог Сада посвети његовој науци још једну емисију. Да подсетимо, о Бошковићевој науци говорили смо са професором Драгославом Стоиљковићем са Новосадског универзитета, недавно, у време када је он одржао многа предавања код нас, као и уочи његових излагања на научним скуповима о Бошковићу одржаним у Павији и на Цресу.

У овом издању Дијалога култура гост је физичар и астрофизичар доктор Александар Томић са Београдског универзитета, чије је име, дугогодишњим радом, уткано у деловање и истраживања Народне опсеваторије „Руђер Бошковић“. И код њега је, већ неколико десетина година Руђер Бошковић стална тема, а пре свега са становишта савремених физичких теорија и астрофизичких и математичких сазнања.

Ако бисмо хтели да сведемо Томићеве закључке о Бошковићу у светлу савремене науке, могли бисмо рећи следеће: Бошковић је први успешно покушао да обједини све интеракције у природи; Бошковићев рад утицао је на Фарадеја и Дејивија. Преко њихових следбеника тај утицај одскочио је све до твораца ране квантне физике и атомске теорије, Радерфорда, Томосона и Бора. Честично-таласни дуализам у основи је Бошковићево питање из 1773: Да ли је природа светлости честична, како је веровао, или је таласна, познатија као „аберација светлости и телескоп испуњен водом“? У корену тог питања је хипотеза да је светлост и честица и талас. При томе, Томић закључује да је честицно-таласни дуализам једино тачно тумачење и то експеримента који је Бошковић замислио седамдесетих година 18. века, а реализовао Ејри у Лондону 100 година касније. Затим, овај научник уочава и следеће Бошковићеве доприносе савременој науци: да је формулација атомског језгра по моделу капи аналогна Бошковићевом молекулу на нижем хијерархијском нивоу; да је Бошковићева релативност постора и времена, у суштини аналогна по исходима Ајнштајновој теорији; да су Бошковићеви геодетски методи и данас у употреби; да је метода најмањих квадрата Бошковићева, да ју је Гаус побољшао, и да се и данас користи. Такође, он указује да су метода одређивања даљине и величине Сунца из пролаза Меркура и Венере, затим одређивање даљине и величине Месеца из помрачења Месеца и спљоштени, геоидни облик Земље, који је Бошковић утврдио, и данас важећи.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Миодраг Матовић

Тон-мајстори: Виолета Марковић и Влада Ракић