Дијалог култура 21.08.2011.

Тема: НАУЧНА БИОГРАФИЈА: ЈАСМИНА ВУЈИЋ

Надовезујући се на претходну емисију, у овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада с проф. др Јасмином Вујић говоримо – о науци, о научним изазовима и о положају научница у Америци и у Европи, уз друга питања из области којима се она бави. Да подсетимо, др Јасмина Вујић је редовна професорка на Факултету за нуклеарну технику и директорка Центра за нуклеарна истраживања Калифорнијског универзитета у Берклију, изузетна научница светског гласа у областима реакторске физике, модерних метода за анализу и дизајн нуклеарних реактора и примену зрачења у медицини и индустрији, као и за спречавање ширења нуклеарног материјала. Она је, између осталог, и прва жена која је у САД постала декан једног факултета за нуклеарну технику и то оног најпрестижнијег, научница која је бирана и за председницу Удружења декана свих факултета за нуклеарну технологију у САД. Такође је и чланица Управног одбора Tesla Memorial Society и консултант Лабораторије у Лос Аламосу… и мајка. Из емисије издвајамо њен поглед на родну равноправност и да ли то као проблем постоји у науци. Она између осталог каже да није имала никаквих потешкоћа. То је био случај и за време њеног школовања овде и када се запошљавала у Винчи. Указује да су све девојке које су са њом студирале електротехнику биле изванредне. „Једино смо морале да радимо обрнуто. Јер, изађемо на игранку, на пример, и да ја тамо кажем неком младићу да сам отишла на електротехнику, одмах би побегао. Ми смо се обично договориле да кажемо да студирамо или право или језике или тако нешто. Нисмо никада рекле да студирамо електротехнику.“ Она каже да је ништа није омело ни када је отишла у САД. „У Америци, исто, пошто сам била примљена на једном од њихових најбољих универзитета да радим докторат захваљујући мом претходном искуству, знању и школовању, исто ми ништа није препречило пут. Ја сам радила онако како сам сматрала да треба да радим. После сам, исто на основу личног искуства и доприноса, успела и да се запослим у њиховој нуклеарној лабораторији и добијем место на једном од њихових најбољих универзитета. У Америци је систем такав – ако сте у нечему најбољи, ако сте квалитет. Они јако цене квалитет. Ако сте доказали да можете да водите пројекте, да радите у томе… ту нема дискриминације, ту ћете бити примљени.“ Међутим, у сектору услуга, као секретарице, медицинске сестре или другим услужним професијама, жене су слабије плаћене, указује Јасмина Вујић. „Када је моја ћерка била у средњој школи, девојчице су позвале своје мајке да говоре о својим пословима и направиле су неколико сесија. Једна сесија била је о женама у науци, где је требало ја да причам, а друга сесија је била о женским правима. Мајка која је требало да држи сесију о женским правима, није дошла из неког разлога, а код ње је било педесет девојчица, а код мене за Жене у науци само четири. И онда одем и кажем: Код мене – Жене у науци, где су и велике плате и можете да постигнете шта год хоћете и да се запослите где год хоћете, дошле су четири девојчице, а овде где су женска права – дошло је педесет. То је мени нелогично. Како ви мислите да остварите своја права ако не идете на најбоље универзитете, ако нећете да завршите области где су највеће плате, ако нећете да идете у делове који ће вас ставити у позицију да ви можете да одлучујете о томе кога ћете да запослите и како ћете да га запослите? Оне које су заинтересоване да чују како могу да добију и велике плате и да буду главне у својој области и да зараде паре и да доносе одлуке, нека дођу код мене. И онда је пола девојчица дошло код мене… И у Америци постоје проценти да морате да примите одређени проценат мањина, одређени проценат жена и тако даље, али, на пример, Калифорнијски универзитет је на референдуму донео одлуку да не сме да буде ни позитивна ни негативна дискриминација…“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Миодраг Матовић

Теренски сниматељ: Борис Ђуранин

Тон-мајсторке: Војислава Вукеља и Марица Јунг