Дијалог култура 20.03.2011.

Тема: ФИЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ – Други део

Прву емисију „Физика и књижевност“, према истоименом предавању физичара проф. др Дарка Капора, завршили смо његовом анализом дела Руђера Бошковића „Спев о помрачењу Сунца и Месеца“. „Строго гледано ово је већ научно-популарна књига“, указао је професор Капор на предавању које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду и наставио: „Овај просветитељски дух се преноси и надаље. С једне стране, појављују се научно-популарне књиге, а са друге фантастика која тежи да поучи. Просветитељска идеја води и Жила Верна (Jules Verne, 1828-1905). Он наравно нема више науку као основу, ту је увек авантура, али сваки научни детаљ је испричан педантно. Чак и ‘Пут око света за 80 дана’ има онај сјајни расплет да када господин Фог, што ће рећи ‘магла’, мисли да је закаснио и изгубио опкладу, схвата да због тога што је путовао на исток он је добио један дан. Важна поука о стандардима временских зона. Уосталом и Умберто Еко пише о ‘Острву дана пређашњег’. Обично њега сврставају у ‘очеве’ научне фантастике, заједно са Хербертом Велсом. Велс (Herbert George Wells, 1866 – 1946) је изузетан интелектуалац који је писао о много различитих тема. У научно-фантастичним причама он се бави и поукама (о науци) (…) Но, у романима, Велс прави искорак у другом смеру, наука му је само средство да постигне, обично врло страшан ефекат, као у ‘Рату светова’, ‘Невидљивом човеку’ или ‘Времеплову’ којим је започео нови правац у фантастици и отворио врата многим парадоксалним причама. Тако стижемо до тог другачијег става, да у литератури не треба да се појављује садржај науке.“ Управо научној фантастици посвећена је ова друга емисија о односу физике и књижевности. „Права научно-фантастична дела скоро увек имају неку моралну дилему“, на конкретним примерима, између осталог, у емисији указује професор Капор. У првој емисији с професором Дарком Капором разговарали смо о оним текстовима који поучавају читаоца о науци и то прибегавајући песничком или прозном књижевном изразу. Такви текстови су и научно и научно-популарно штиво, а манифестују се, пре свега, у античко и ренесансно доба.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајстори: Марица Јунг и Влада Ракић