Дијалог култура 09.01.2011.

Тема: НАУКА И ТЕХНИКА У КРИМИНАЛИСТИЦИ

Повод: Истоимена изложба у Галерији науке и технике САНУ

Мултидисциплинарност је обележје свих научних дисциплина и области рада савременог доба. Обично је реч о два, три, евентуално четири поља која се међусобно сазнајно допуњују или су у међусобној интеракцији. Али, постоји једна област у којој су у примени сазнања готово свих наука, као и сва савремена техничка достигнућа, па чак и већина грана уметности. Та област је криминалистика.

Научно-техничка револуција 19. века и диференцијација научних дисциплина која је започела у претходном, те експлозивни развој нових научних дисциплина последњих 150 година, како у области природних наука тако и хуманистичких, убрзали су примену науке и технике у криминалистици. Међутим, историја бележи да су људи и у античком добу и средњем веку трагали за што поузданијим индикацијама и доказима. Древни Египћани су, на пример, користили детаљне усмене описе личности, који ће у новије доба постати прво цртани портрети, а касније фото-роботи. Вавилонци су користили отиске прстију на глиненим плочицама за идентификацију аутора текста написаног клинастим писмом.

Отисци прстију примењивали су се и древној кинеској цивилизацији ради идентификације и потврде.

Надаље, на пример, на тлу данашње Европе, концепт упоређивања и идентификације рукописа установио је император Источног римског царства, Јустинијан 529. године наше ере кодексом који носи име овог цара нашег порекла – обновитељ јединственог Римског царства.

Као претеча модерног детектора лажи, литература бележи методу која се примењивала у Индији: Осумњичени је у мрачној просторији требало да повуче магарца за реп, а претходно био упозорен да ће, ако је крив, магарац зањакати. Реп је био упрљан црним прахом. Они чисте савести, повукли би магарца за реп, а они други не. Трагови црног праха на рукама или њихов недостатак били су индикација истинитости исказа.

Како се дефинише криминалистичка техника као наука, ко су утемељивачи савремене криминалистичке технике као науке, те како је текао развој форензичких наука, пре свега научно-техничких, јесу питања о којима у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори дипломирани електроинжењер Илија Ђиновић, вештак у Националном криминалистичко-техничком центру МУП-а Србије, коаутор теме „Развој криминалистичке технике“ изложбе Наука и техника у криминалистици, постављене у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности.

Изложба је организована кроз следеће теме: „Сваки контакт оставља траг“, „Развој криминалистичке технике“, „Криминалистичка фотографија“, „Дактилоскопија – утврђивање идентитета лица путем отисака“, „Криминалистичка балистика“, „Полиграф“, „Развој наставе из судске медицине“, „Форензичка токсикологија“, „Форензичка хемија“ и „Вештачење биолошких трагова“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикери: Мирјана Војводић и Горан Костић

Тон-мајсторка: Марица Јунг