Дијалог култура 18.07.2010.
Тема: СВЕСТ – НАУЧНИ ИЗАЗОВ XXI ВЕКА
„Данас преовлађујућа научна парадигма је да се процесирање информација на нивоу централног нервног система одиграва посредством хијерархијски организованих и повезаних неуронских мрежа; изгледа да се ова хијерархија биолошких неуронских мрежа спушта све до субћелијског цитоскелеталног нивоа, за који неки истраживачи верују да представља интерфејс између неуралног и квантног нивоа – за који се недавно испоставило да у Фејнмановој пропагаторској верзији Шредингерове једначине има математички формализам аналоган Хопфилдовој неуронској мрежи, што представља основу квантне неуронске холографије [која омогућава на излазу Хопфилдове квантно-холографске неуронске мреже сукцесивну реконструкцију таласних функција меморијских стања (комплетних, и амплитуде и фазе!) при препознавању таласних функција стања показаних на њеном улазу (што је у основи сваке холографије, али је овде све поједностављеније у односу на стандардну ласерску холографију, која захтева тзв. кохерентне референтне и предметне ласерске снопове)]“, пише проф. др Дејан Раковић у раду „Квантно-холографске основе психосоматике и духовности“. Квантни физичар и биофизичар професор др Дејан Раковић, у емисији говори о актуелним научним сазнањима о природи свести и процесима мишљења. Ако је Универзум џиновски квантни холограм, како се то уклапа у квантну природу свести? Ако је све холографски кодирано на нивоу колективне свести, да ли то значи да је све предодредјено? „Последњих деценија проучавање феномена свести као најкомплексније когнитивне функције добија нови импулс – због дубоких потенцијалних фундаменталних и практичних импликација у медицини, науци и техници, филозофији, уметности и религији – уз наговештај појаве велике синтезе рационално-научног (класично-редукованог, у нормалним стањима свести) и креативно-религијског (квантно-кохерентног, у измењеним и прелазним стањима свести) модуса спознаје у оквирима (квантно-холографске) парадигме – са значајним доприносима и наше научне средине“, указује проф. др Дејан Раковић.
Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Спикер: Горан Костић
Тон-мајсторка: Сабина Недић